lazar

zvuk

Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 16 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Hz и ултразвук изнад 20.000 Hz.

Област физике која проучава звук зове се акустика.

Брзина звука зависи од карактеристика флуида и може се израчунати по релацији:

где је:

• p_а – атмосферски притисак,
• - густина ваздуха и
• = 1,4.

  Интензитет звука у правцу простирања звучног таласа дефинише се као количник звучне енергије ΔЕ која у времену Δт прође кроз површину ΔС нормалну на правац простирања:

  

  Сл.4: Интензитет звука. Простирање звука у простору.
  

  Ниво звука изражен преко интензитета звука дат је релацијом:

  

  где је:

• I – интензитет о коме је реч, а
  
• I₀ – референтни интензитет I₀ = 2*10^-12 W/m².